Nisi dužan

Izbegavam tebe trenutno u stvarnosti… Izbegavam ona kratka žestoka pića gde ću puno da brbljam, a ujutru da ćutim od bolova.

Izbegavam one žalopojke gde ću uvek pronalaziti, tebe…mene…nas.
Izbegavam još uvek tu moju čuvenu Veneciju jer ne želim da idem sama.

Izbegavam tebe trenutno u stvarnosti…   jer nisi dužan da prolaziš kroz moju bolest, nisi dužan da ideš mojim sporim koracima uz brdo, da mirišeš svaki dan bolnicu i gledaš moje izbodene ruke. Nisi duzan da slažeš moje nalaze po datumu, da me pripremaš psihički na sve ono što me čeka, da me gledaš posle svake terapije.

Nisi dužan da gledaš kako mi kosa opada, kako mršavim, kako mi koža gubi onaj sjaj ma koliko god mi mazao kokosovo ulje.
Nisi dužan da gubiš živce terajući mi da jedem, a ja da ti uporno mašem glavom i vičem da ne želim.  Nisi dužan da mi juriš vitamine…da juriš doktore po hodniku i psuješ onako kad si besan, jer ti nije jasno sto pacijent toliko čeka dok oni ispijaju po ko zna koju kafu.

Nisi dužan da na mene potrošiš ni malo para, da me obraduješ nekom sitnicom, i popraviš dan, da kad je oblačno budeš moje Sunce, jer sam jedina ja Sunce ljubavi…

Nisi duzan da brineš, da misliš puno o ovome trenutno. Dužan si da ne zaboraviš da sve sto se desi tako mora, i da se pomoliš Bogu za zdravlje onima koji su otišli od tebe.

Advertisements

Znam da sam dosadna sa ZNAM

Malo pirki, nije vruće, prosto sretno koračam gledajući više gore nego kuda mi se noge pružaju.. samo me vodi, nema gužve nigde za mene, sve mi se otvara, kao u filmu “upravo venčani”, svuda na semaforu je zeleno.. za divno čudo, jel da? kako zna da bude.  Kuckam ulicom ovo i čujem automobile, ali ko da oni paze da me ne zgaze a ne ja koja bi više trebala da pazim. Znam, pazi on na mene. Znam tu je i dok čekam odgovor na sve, pa mi odvrne u glavi moju himnu “you won’t relent”.  

Hvala mu jer  tu je odma u prvoj rundi, gde opraštam, gde ne mrzim, gde molim i gde verujem. Hvala mu jer sam izabrala izmedju dobrog i lošeg, dobru stranu kolovoza, onu saobraćajnu traku u kojoj se ne žuri, u kojoj je sve mirno i čisto bez nekih mrlja na putu. Znam da i kad naidjem na tunel nije dozvoljeno vršiti polukružno okretanje, nema ni rikverca, samo pravo, znam da svetlost čeka. Dok idem pušta mi slajdove raznih slika, pa cak i od suprotnih smerova, slike života i srećnih i tužnih, al znam da želi da iz svake izvučem poruku,  samo ono lepo što retko ko može da vidi i da oseti, znam daje mi osmeh, radost i mir u duhu. Znam da mi daje sreću jer od sutradašnjeg dana ništa ne tražim, a od današnjeg sa zahvalnošću primam ono što mi daje… daje mi ove reči, znam daje mi harmoniju koju niko ne može da pruži, svaki pokušaj tuge i duge suze odnese. 

 Znam da sam dosadna sa “ZNAM”. Ali isto znam on mi  daje da biram a ja znam da sam već izabrala. I znam  da Bog u svemu radi za dobro onih koji ga vole. Samo volim da mu namignem i sa osmehom izgovorim i sada obratim se direktno: “Hvala ti Bože…AMIN “💜 

“Hoćeš da se kupamo”

 – “Hoćeš da se kupamo”?     

-Može.

 -Aj pusti vodu  … 

-Aj ti…

-Aj ti…

-A ne mogu ljubavi samo nešto da pogledam, taman ti pusti.

– A j**o te Instagram, ja ću, sve ću ja nemoj ti ništa… 

I posle tog burnog prepucavanja dočekala me uvek kada puna pene, sveće, romantika B’a šta da vam kažem. Do nekih 141kg iznosimo zajedno, tako nešto, tu smo… nismo neke buce pa smo stali zajedno. Kada malo pekmezim (a znala sam verujem ti), onda mi prepusti njegovo mesto, inače ovako crnogorac se uvek bolje smestio od mene, pa sam nadrljala od vrele vode jer sam ležala uvek pored slavine. Nekada smo ćutali i brojali pločice po kupatilu, pitali jedno drugo sta nam je…odgovor je bio ne znam…ne znam nije odgovor… nekada smo vrištali od smeha, prskali jedno drugo, pravili bradu od pene i imitirali deda mraza, nekada uz vino uživali u strastima.  Zimi je bilo najlepše kad se zgrejemo, onaj koji tada prvi izadje iz kade ima “mu*a”. Nekada sam znala toliko da vičem na njega kad zapali cigaru jer je znao pepeo da ode u vodu, al kad sam ja palila nije bio problem, tako to ide kod nas žena, posle shvatimo da smo malo preterivale.

Sada broji sam pločice pretpostavljam, nema kome da opere ledja, nema ko na njega da se  izdere “znaš li ti koliko to košta” kada bi rasipao moju omiljenu kupku.
Kažu da ne valja zajedno da se kupate,  voda odnosi vašu sreću, razdvaja vas…mi nismo mogli odvojeno, čak smo se i jednom “poljevali” simpatičan neki izraz…nama je ostao kao lepo sećanje u centru Praga…grejali vodu, pa iz šerpe jedno drugo poljevali.  

Sada nas poljeva praznina, hladnoća, pa se samo tušnem, on na pivo a ja na vino…da se ugrejem malo, valja se…

Ako Ćira ne bude kasnio

06h je časova nema petlova al ima drugih svakidašnjih čari u glavnom gradu.  Mnogo realnih slika ispred mene koje prihvatam bez straha iako pored sede grupa navijača od kojih svi beže a nisu loši samo im je potrebna kafa i san jer su izmoreni od skakanja i izludjeni od marihuane…svira neki radio, bube šetaju, svuda je smeće, pitam se uvek kad sam na ovoj železničkoj stanici zasto je ne srede umesto što grade taj Beograd na vodi, verovatno su navikli da smo i mi navikli na ovakve uslove pa misle ne treba nam novo, sredjeno da imamo i mi nešto lepo kao u drugim prestonicama…ma da, lepo je i nama ovako domaće…domaća kafa, iako je tako ja uživam, uživam gledajući kako konobar sa osmehom pozdravlja Maricu (neku beskućnicu) koja je ušla da se ugreje i nešto popije, što ima živaca da sve posluži i da se namuči dok izgovori nekom strancu poneku reč na engleskom i što u žurbi stigne da srkne malo svoje vruće kafe. Ima ovde i puno golubova nema ko da ih nahrani, ja bih prva al pravo da vam kažem ja ovde ni ne vidim pekaru, samo stare trafike gde su i reklame požutele od stajanja. Bio je tu i neki čika policajac sa nekom puškom sad ni njega nema, nema kontrole, ne kažem da treba zbog navijača vec ovako da se nadje a ne posle pune novine svega crnog. Evo je Marica uzela je klupu za sebe i pije koka kolu. Ja završavam svoju kafu i poslednju cigaretu pa cu ako Ćira ne bude kasnio da se ukrcam sa svojim cvetnim koferom i polako do Novog Sada, tamo je sve slično čak i golubovi pa se nadam da cu zajedno sa njima izdržati do neke prve pekare.

volEm čačkati dizajn

Danas ću Vam dati par saveta kako da od starog nameštaja napravite nešto novo, moderno, uz malo truda i para.

Danas fioke…dve originalne. Od starog – novog.

Najbolje je kad sami imate neku svoju ideju, da to dođe samo od sebe, ali nije loše i ako iskopirate neki stil, nešto što je već viđeno. Bitno je samo da to izleda uklopljeno sa svim ostalim što se nalazi u toj prostoriji. Tako je i meni bilo dosadno pa sam htela malo “čačkati” oko dizajna mog starog ormana. Vec jedanput sam ga ofarbala u neku tamno sivu boju, ali vremenom mi je i to dosadilo a najviše mi je smetala jedna ogrebotina, koju nisam znala kako prekriti. 20170208_190029.jpg

Da…tako je to izgledalo, poprilično odvratno. Htela sam samo te dve fioke da izmenim da se razlikuje od ostalog ormana ali opet da ne odudara puno. Pala mi je napamet kesa na kojoj su bili neki amblemi. Prvo sam odšrafila ove ručke, zatim sve izmerila, pa izrezala i zalepila. 20170208_190037.jpg

Dezen je jako lep, ali se meni nije bas uklapao, a mozda je i do ivica, jer nisam imala dovoljno materijala da to bude zalepljeno od ivice do ivice, pa nije pokrilo celu fioku. Satima sam gledala u to i videla da opet treba menjati. Zato sam se odlučila za “braću” kineze. Tamo možete naći samolepljive tapete u raznim dezenima. Naišla sam na ono što je meni upravo zatrebalo i završila svoje fioke.

20170209_173138.jpg

 

Smoothie

photogrid_1486225340802.png

Sastojci:

  • 1 šoljica zamrznutih kupina
  • 2 kašike meda
  • 1 kašika ovsenih pahiljica 
  • 1dcl mleka 
  • 1dcl jogurta

Smoothie ili kako ga većina zove zdravlje u čaši. 

Od raznih kombinacija povrća i voća, možete sebi napraviti ne samo kašasti sok, već i jedan lagani ali pre svega zdravi obrok.

Sve što Vam je potrebno za jedan dobar smoothie, su namirnice i blender.

Kada ste izabrali voće ili povrće i iseckali, stavili u blender, obavezno dodajte malo vode, tačnije procenite sami kakvu bi gustinu voleli da dobijete, sve zavisi kako volite da pijete, gusto ili baš razređeno.

 

photogrid_1486225382493.png

Sastojci:

  • 2 šargarepe
  • 1 očišćena jabuka
  • 1 mali celer
  • zasladiti po ukusu

Čupave pijavice

frida-330x350

Ogledalce, ogledalce…Većini je lepota na prvom mestu, al kakva zaista? Prirodna?Uključujući negu kose, lica, celog tela ili zapravo ona nazovimo je veštačka?

Pored velikog broja estetskih tretmana, operacija, svega novog a ne prirodnog što nam savremena vremena donose, većina devojaka odlučuje se na ovu vrstu lepote.

Obrve delim na čupave pijavice ili tanke, tanke gliste. Što se tiče iscrtavanja obrva raznim tehnikama, to nam je poznato kroz istoriju, stari Egipćani su to praktikovali, a danas je to opet u svetu moderno. Imam primer svojih prijateljica a takođe i svoj, i mogu Vam reći da je sve to lepo ali kratkog veka. Ono što ostaje je prirodna lepota i samo je treba negovati, pre svega ceniti, a ne rušiti iz korena, pa bacati silne novčanice da bi natovarili neku farbu, neki čudan oblik koji će se vremenom kriviti i ići nekim svojim putem. Moja želja da ih izmenim bila je u 7.om razredu. Znala sam satima da stojim ispred ogledala, gledajući u njih i razmišljajući šta bi ja tu promenila. Pinceta je ubrzo dospela i u moje ruke. Čupala sam a nisam znala sta čupam, sta kreiram od svog lica. Taj oblik ne znam s čim bih uporedila, ali verujte mi danas kad gledam slike to je bilo užasno. Vremeno sam počela da ih crtam, dopunjujem, bilo je sve to zanimljivo, ali i dosadno kad svaki put trebaš negde ići, spremati se, tebi treba 10 min samo za obrve da one budu “top”. Vremenom sam naišla i na problem, kad je leto pa bazen a ja ne smem kvasiti nikako glavu, na šta ću onda ličiti. I dugo sam bila besna na sebe, opet sam znala stajati ispred ogledala, ali ovaj put govoreći sebi “želim nazad moje čupave pijavice…”

Pojavila se i kod nas ta čuvena japanska metoda. Da, uradila sam je ubrzo. Iskreno bila sam zadovoljna 2 god. Oblik je bio savršen, nisam imala potrebu za crtanjem, samo sam ih mazala kremom, tačnije negovala da traju. Potrebu za korekcijom nisam imala kao većina mojih prijateljica, valjda što mi je koža sve to lepo prihvatila.

A danas? Danas je boja ostala ali ne sija kao ranije, i nema je svuda, tako da su pijavice krenule…puštam ih i lepo održavam, japanska metoda se više ni ne vidi.

Verovatno se pitate što nisam uradila posle 2 god. korekciju ili nešto, upravo zato i pišem i ovaj tekst. Nema potrebe za tim, nema potrebe bacati silni novac za nešto na vašem licu a da nije prirodno. Ne dozvolite da imate tanke gliste ili ljigave pijavice koje će Vam samo sisati krv. Ako ih imate, poželite nazad ove čupave.

Naravno ne morate ih imati kao što je imala Frida Kahlo, zadržite neki svoj oblik, nešto svoje prirodno.

I da se razumemo, pijavice nisu čupave, al bi bile mnogo zanimljive i lepše da jesu, tako debele da ih možete dodirnuti.