Nisi dužan

Izbegavam tebe trenutno u stvarnosti… Izbegavam ona kratka žestoka pića gde ću puno da brbljam, a ujutru da ćutim od bolova.

Izbegavam one žalopojke gde ću uvek pronalaziti, tebe…mene…nas.
Izbegavam još uvek tu moju čuvenu Veneciju jer ne želim da idem sama.

Izbegavam tebe trenutno u stvarnosti…   jer nisi dužan da prolaziš kroz moju bolest, nisi dužan da ideš mojim sporim koracima uz brdo, da mirišeš svaki dan bolnicu i gledaš moje izbodene ruke. Nisi duzan da slažeš moje nalaze po datumu, da me pripremaš psihički na sve ono što me čeka, da me gledaš posle svake terapije.

Nisi dužan da gledaš kako mi kosa opada, kako mršavim, kako mi koža gubi onaj sjaj ma koliko god mi mazao kokosovo ulje.
Nisi dužan da gubiš živce terajući mi da jedem, a ja da ti uporno mašem glavom i vičem da ne želim.  Nisi dužan da mi juriš vitamine…da juriš doktore po hodniku i psuješ onako kad si besan, jer ti nije jasno sto pacijent toliko čeka dok oni ispijaju po ko zna koju kafu.

Nisi dužan da na mene potrošiš ni malo para, da me obraduješ nekom sitnicom, i popraviš dan, da kad je oblačno budeš moje Sunce, jer sam jedina ja Sunce ljubavi…

Nisi duzan da brineš, da misliš puno o ovome trenutno. Dužan si da ne zaboraviš da sve sto se desi tako mora, i da se pomoliš Bogu za zdravlje onima koji su otišli od tebe.

Advertisements

“Hoćeš da se kupamo”

 – “Hoćeš da se kupamo”?     

-Može.

 -Aj pusti vodu  … 

-Aj ti…

-Aj ti…

-A ne mogu ljubavi samo nešto da pogledam, taman ti pusti.

– A j**o te Instagram, ja ću, sve ću ja nemoj ti ništa… 

I posle tog burnog prepucavanja dočekala me uvek kada puna pene, sveće, romantika B’a šta da vam kažem. Do nekih 141kg iznosimo zajedno, tako nešto, tu smo… nismo neke buce pa smo stali zajedno. Kada malo pekmezim (a znala sam verujem ti), onda mi prepusti njegovo mesto, inače ovako crnogorac se uvek bolje smestio od mene, pa sam nadrljala od vrele vode jer sam ležala uvek pored slavine. Nekada smo ćutali i brojali pločice po kupatilu, pitali jedno drugo sta nam je…odgovor je bio ne znam…ne znam nije odgovor… nekada smo vrištali od smeha, prskali jedno drugo, pravili bradu od pene i imitirali deda mraza, nekada uz vino uživali u strastima.  Zimi je bilo najlepše kad se zgrejemo, onaj koji tada prvi izadje iz kade ima “mu*a”. Nekada sam znala toliko da vičem na njega kad zapali cigaru jer je znao pepeo da ode u vodu, al kad sam ja palila nije bio problem, tako to ide kod nas žena, posle shvatimo da smo malo preterivale.

Sada broji sam pločice pretpostavljam, nema kome da opere ledja, nema ko na njega da se  izdere “znaš li ti koliko to košta” kada bi rasipao moju omiljenu kupku.
Kažu da ne valja zajedno da se kupate,  voda odnosi vašu sreću, razdvaja vas…mi nismo mogli odvojeno, čak smo se i jednom “poljevali” simpatičan neki izraz…nama je ostao kao lepo sećanje u centru Praga…grejali vodu, pa iz šerpe jedno drugo poljevali.  

Sada nas poljeva praznina, hladnoća, pa se samo tušnem, on na pivo a ja na vino…da se ugrejem malo, valja se…

Ako Ćira ne bude kasnio

06h je časova nema petlova al ima drugih svakidašnjih čari u glavnom gradu.  Mnogo realnih slika ispred mene koje prihvatam bez straha iako pored sede grupa navijača od kojih svi beže a nisu loši samo im je potrebna kafa i san jer su izmoreni od skakanja i izludjeni od marihuane…svira neki radio, bube šetaju, svuda je smeće, pitam se uvek kad sam na ovoj železničkoj stanici zasto je ne srede umesto što grade taj Beograd na vodi, verovatno su navikli da smo i mi navikli na ovakve uslove pa misle ne treba nam novo, sredjeno da imamo i mi nešto lepo kao u drugim prestonicama…ma da, lepo je i nama ovako domaće…domaća kafa, iako je tako ja uživam, uživam gledajući kako konobar sa osmehom pozdravlja Maricu (neku beskućnicu) koja je ušla da se ugreje i nešto popije, što ima živaca da sve posluži i da se namuči dok izgovori nekom strancu poneku reč na engleskom i što u žurbi stigne da srkne malo svoje vruće kafe. Ima ovde i puno golubova nema ko da ih nahrani, ja bih prva al pravo da vam kažem ja ovde ni ne vidim pekaru, samo stare trafike gde su i reklame požutele od stajanja. Bio je tu i neki čika policajac sa nekom puškom sad ni njega nema, nema kontrole, ne kažem da treba zbog navijača vec ovako da se nadje a ne posle pune novine svega crnog. Evo je Marica uzela je klupu za sebe i pije koka kolu. Ja završavam svoju kafu i poslednju cigaretu pa cu ako Ćira ne bude kasnio da se ukrcam sa svojim cvetnim koferom i polako do Novog Sada, tamo je sve slično čak i golubovi pa se nadam da cu zajedno sa njima izdržati do neke prve pekare.

Drugo ništa u najavi

photogrid_1485970303514.png

Prođe januar, prođu praznici. Odu sarme, gica i ruska…ode i sneg evo sve kapa niz oluk, al će opet padati, tako kaže prognoza…drugo ništa u najavi.

Prešla sam opet na zdravu ishranu, čajeve i vežbanje, bar imalo da ovaj mesec učinim koliko toliko suprotno od onoga što sam uvek govorila da je tmuran, da stalno monotonija igra svoje kolo do prvog cvetanja u rano proleće.

Odlučila sam da ne budem mali debeli medo, odlučila sam da ne budem besna na svog muškarca eto tek tako jer mi je dosadno pa bih se svađala. Odlučila sam da ne odlažem stvari “e ne mogu zima mi je”.

Odlučila sam da ove godine propratim visibabe.

Vratiću se svojim projektima, svojoj muzici i crtanju.

Odvrnuću s vremena na vreme stare MTV hitove i zaigraću ispred ogledala.

Jednostavno odlučila sam da ne zaboravim da stvari koje volim, radim bilo kada, da me ni najveći minus, mračna i tiha praznina na ulicama ne sme baciti u promenu raspoloženja. Jer i posle svakog ledenog talasa, ja ću ući u kuću, ugrejati se, napuniti sebi kadu punom pene, i popiti čašu nekog dobrog crnog vina. Kasnije ću leći i uključiti Tv, a tamo prognoza, drugo ništa u najavi…

A ja sam…ovaj…da…odlučila sam da zavolim i ovaj mesec. I kad ima 28 dana, a voleću ga i kad bude imao dan više.

Ljubavi ima

14479801_1605868093040612_730320192717853674_n

Želim da me čuju sva uspravljena bića na ovom raširenom prostranstvu, gde se igra igra u kojoj ima pobednika i gubitnika. Znam da se vaše moći smenjuju sa vašim osećanjima. Različiti smo svi to stoji, i različite nam oči kruže svuda i traže pravu metu koja odgovara našoj zenici. Različite  ruke nam kruže i traže pravi zagrljaj koji odgovara temperaturi naše kože. Kao i usne koje kruže  i traže pravu radost koja odgovara jačini našeg osmeha.

Problem je nastao među ljudima oko izbora svetle i tamne strane života, pa se sve ovo gore navedeno može protumačiti na dobru i lošu stranu života. Da li će vaše oči tu metu gledati pune ljubavi, ili kao metu mržnje i držati je na nišanu. Da li će vaše ruke druge držati i grliti punom jačinom osećanja ili ljubomorom i vršiti nasilje. Da li će vaše usne širiti lepe reči i ohrabrivati druge, ili će ih ogovarati i loše o svakome pričati, ne bi li sebi bolje napravio. Takvi su izabrali tamu, pa im je verujte dzaba svi dijamanti i zlato što im sija. A vama u kojima sija ljubav, u čijoj duši ima svetlosti, nemojte ćutati i imati posrednika, nemojte biti ograničeni. Pokažite ljubav, ljubav prema samom životu, pratite vaše pozitivne misli, spoznaj te ovaj život, istražujte puteve nove, puteve čudesa.

Po kiši po nama

tumblr_mpsmae58sO1rthej6o1_500.gif

Ajmo se juriti …bosi, po travi i asfaltu iz koga izbija miris sparine. Da se glasno smejem i bežim od tebe iako znam da si brži, volim onaj osećaj kad me stigneš i uhvatiš, zavrtiš, podigneš, ljubiš dugo i nežno.

Ajmo gledati dugu, piti kafu na terasi u miru sada dok nema dosadnih muva i komaraca. Napuniti kadu i uživati u peni, dok nam u telima rastu stepeni.

Ajmo spojiti mirišljave kože nežne, po krevetu našem, gde su nam snage ravnotežne.

Ajmo disati istim sekundama, i gledati dokumentarce o starim legendama.

Samo ajmo…kiša i dalje nas čeka.

Pozitivni skakavci

13495049_1568784563415632_9125783603131582714_n

Šta su misli koje jure, a ti ih pratiš? Kakve su, a ti ih pokušavaš spoznati? Naučiti putevenove, puteve čudesa, nove ljubavi života. Smisao? Za mene je ljubav. Prema samom životu, raditi sve ono što voliš. Mnogi od nas misle da žive u tegli, gde je poklopac nebo. Ograničeni ne znaju da žive i da vole. Pozitivni skakavci koji luduju u mom telu daju mi najveću snagu, da koračam putevima čudesa, da volim, živim i nerviram svog lovca. Sve u svemu MIR!