Drugo ništa u najavi

photogrid_1485970303514.png

Prođe januar, prođu praznici. Odu sarme, gica i ruska…ode i sneg evo sve kapa niz oluk, al će opet padati, tako kaže prognoza…drugo ništa u najavi.

Prešla sam opet na zdravu ishranu, čajeve i vežbanje, bar imalo da ovaj mesec učinim koliko toliko suprotno od onoga što sam uvek govorila da je tmuran, da stalno monotonija igra svoje kolo do prvog cvetanja u rano proleće.

Odlučila sam da ne budem mali debeli medo, odlučila sam da ne budem besna na svog muškarca eto tek tako jer mi je dosadno pa bih se svađala. Odlučila sam da ne odlažem stvari “e ne mogu zima mi je”.

Odlučila sam da ove godine propratim visibabe.

Vratiću se svojim projektima, svojoj muzici i crtanju.

Odvrnuću s vremena na vreme stare MTV hitove i zaigraću ispred ogledala.

Jednostavno odlučila sam da ne zaboravim da stvari koje volim, radim bilo kada, da me ni najveći minus, mračna i tiha praznina na ulicama ne sme baciti u promenu raspoloženja. Jer i posle svakog ledenog talasa, ja ću ući u kuću, ugrejati se, napuniti sebi kadu punom pene, i popiti čašu nekog dobrog crnog vina. Kasnije ću leći i uključiti Tv, a tamo prognoza, drugo ništa u najavi…

A ja sam…ovaj…da…odlučila sam da zavolim i ovaj mesec. I kad ima 28 dana, a voleću ga i kad bude imao dan više.

Ljubavi ima

14479801_1605868093040612_730320192717853674_n

Želim da me čuju sva uspravljena bića na ovom raširenom prostranstvu, gde se igra igra u kojoj ima pobednika i gubitnika. Znam da se vaše moći smenjuju sa vašim osećanjima. Različiti smo svi to stoji, i različite nam oči kruže svuda i traže pravu metu koja odgovara našoj zenici. Različite  ruke nam kruže i traže pravi zagrljaj koji odgovara temperaturi naše kože. Kao i usne koje kruže  i traže pravu radost koja odgovara jačini našeg osmeha.

Problem je nastao među ljudima oko izbora svetle i tamne strane života, pa se sve ovo gore navedeno može protumačiti na dobru i lošu stranu života. Da li će vaše oči tu metu gledati pune ljubavi, ili kao metu mržnje i držati je na nišanu. Da li će vaše ruke druge držati i grliti punom jačinom osećanja ili ljubomorom i vršiti nasilje. Da li će vaše usne širiti lepe reči i ohrabrivati druge, ili će ih ogovarati i loše o svakome pričati, ne bi li sebi bolje napravio. Takvi su izabrali tamu, pa im je verujte dzaba svi dijamanti i zlato što im sija. A vama u kojima sija ljubav, u čijoj duši ima svetlosti, nemojte ćutati i imati posrednika, nemojte biti ograničeni. Pokažite ljubav, ljubav prema samom životu, pratite vaše pozitivne misli, spoznaj te ovaj život, istražujte puteve nove, puteve čudesa.

Po kiši po nama

tumblr_mpsmae58sO1rthej6o1_500.gif

Ajmo se juriti …bosi, po travi i asfaltu iz koga izbija miris sparine. Da se glasno smejem i bežim od tebe iako znam da si brži, volim onaj osećaj kad me stigneš i uhvatiš, zavrtiš, podigneš, ljubiš dugo i nežno.

Ajmo gledati dugu, piti kafu na terasi u miru sada dok nema dosadnih muva i komaraca. Napuniti kadu i uživati u peni, dok nam u telima rastu stepeni.

Ajmo spojiti mirišljave kože nežne, po krevetu našem, gde su nam snage ravnotežne.

Ajmo disati istim sekundama, i gledati dokumentarce o starim legendama.

Samo ajmo…kiša i dalje nas čeka.

Pozitivni skakavci

13495049_1568784563415632_9125783603131582714_n

Šta su misli koje jure, a ti ih pratiš? Kakve su, a ti ih pokušavaš spoznati? Naučiti putevenove, puteve čudesa, nove ljubavi života. Smisao? Za mene je ljubav. Prema samom životu, raditi sve ono što voliš. Mnogi od nas misle da žive u tegli, gde je poklopac nebo. Ograničeni ne znaju da žive i da vole. Pozitivni skakavci koji luduju u mom telu daju mi najveću snagu, da koračam putevima čudesa, da volim, živim i nerviram svog lovca. Sve u svemu MIR!

Moj si čuvar

Andjeo si moj…moj mir, moj spokoj…ljubav, radost i sreća. Moja priča a prvo inspiracija i naravno uteha. Tu sam u svakom trenutku…čuvaš me. Moj si čuvar, moja snaga.

Dao si mi krila, da zajedno letimo, da se borimo i  kroz dobro i kroz zlo, i kroz suze i kroz smeh, i kroz tugu i kroz sreću. Uvek si tu i uvek ćes biti, jer sam ti verna i svesna života i njegove borbe, i zato verujem da koliko god ponekad bude teško, sa dna se moraš pomeriti, poleteti gore u svetlije slojeve atmosfere, gde vlada mir, ljubav, nevinost i dobrota.

Oprosti mi za laži iz straha, ponekad grube i bezobrazne reči, agresivnost i koji gram nečeg lošeg iz malog grada velikih đavola, kojima se nisam u potpunosti prepustila, niti ću…samo izvlačim nešto odatle da im dokažem da sam ja na tvojoj strani, jer zajedno letimo kao onome u koga verujemo i koji nam je oprostio i pre nego što smo nešto učinili.

Nadam se da će u ovom trenutno surovom okruženju dosta razumnih ljudi, pronaći ovakvog pozitivnog vodiča koji vodi ka nečemu najlepšem na svetu…ka veri u Boga.Engel wAu0303Au0302¤rmt sich in der Sonne

Rostej i dalje svira

I kada nemaš gde od ove kiše i hladnoće pobeći, ćošak je uvek tu. Parče hartije i hemijska. Naravno uz tu svu moju divnu atmosferu pustim Rosteja da odmorim mozak. Nije on umoran, smao ponekad ne može da razume ostale. Svi su oni različitih dimenzija, različitih razmišljanja. Ne zna se ponekad ko vodi veću bitku, da li on ili srce. Stoji pored vode, ne pokreće se, razmišlja, gleda vodu, voda se pokreće, talasi dolaze, Sunce zalazi. Obično je tako, čovek kao da uživa da gleda stvari koje odlaze. Retko da će doći i gledati kako Sunce izlazi. Kažu ovo je romantičnije…tako i meni noć…tiha…miris vode i ribe, i jedna divna melodija „other side of the river“, Rostej i dalje svira. Ne znam…samo su mozak i srce negde odlutali. Ja sam i dalje u svom ćošku, i samo osetim miris pržene ribe iz kuhinje i nastavljam da pišem.

shoreline_sunset_1024